Sveže meso i zašto je važno da bude 100% domaće?

0

Još od najranijeg doba, kao pećinskim ljudima, glavni obrok bilo je meso. Samo je tada bilo potrebno mnogo više truda da bi se neki ukusni obrok našao na trpezi. Od tada je prošlo puno vremena. Mnogo toga se promenilo, kvalitet života se značajno poboljšao, ali ukus i potreba za zdravim i ukusnim mesom i mesnim prerađevinama je ostala.

Danas, u svetu na godišnjem nivou čovek pojede oko 51,6 kg mesa, dok je u Evropi taj broj malo veći, naime 67,3 kg po glavi stanovnika.

U Srbiji je potrošnja 41.8 kg po glavi stanovnika, a istraživanja su pokazala da se u Srbiji najviše konzumira svinjsko i pileće meso. Na osnovu istraživanja Republičkog zavoda za statistiku za 2019. godinu, prosečno domaćinstvo u Srbiji na godišnjem nivou potroši 49,6 kg svinjskog, 50,2 kg pilećeg, 16,8 kg goveđeg i 6,7 kg ostalog mesa.

Koliko je meso bitno u ishrani domaćinstava u Srbiji, govori podatak da meso i mesne prerađevine čine čak 10% od ukupne lične potrošnje domaćinstava.

U svetu, najviše se troši svinjsko meso (40.1%), zatim pileće (33.3%), junetina (21.4%) i na kraju ovčetina i jagnjetina (5.2%).

Redovna konzumacija mesa je veoma bitna za čovečiji organizam. Iz mesa dobijamo neophodne proteine, minerale, belančevine, masti, kao i mnoge vitamine (Tiamin (B1), riboflavin (B2), nijacin (B3), pantotenska kiselina (B5), biotin (B7), kobalamin (B12)).

Hranljive materije u mesu

Hranljive materije u mesu

Ishrana i selekcija životinja

Da bi meso bilo zdravo, prvenstveno mora da bude zdrava životinja od koje meso dolazi, a za zdravu životinju potrebno je da ona svakodnevno uzima zdravu hranu i živi u zdravoj okolini.  Na farmama koje vode računa o ishrani, uzgoju i selekciji životinja. Na sreću, Srbija je bogata zdravom životnom sredinom, brdima, planinama, pašnjacima i što je izuzetno bitno, plodnom zemljom… Sve to je potrebno da bi se proizvela zdrava hrana za naše životinje.

Da bismo uspeli da ispratimo potpuni proces uzgoja i proizvodnje, izuzetno je bitno da se to sve odvija u našoj zemlji.

Kontrola kvaliteta

Prema podacima Privredne komore Srbije uvoz mesa u našu zemlju, u prvih devet meseci 2020 bio je dvostruko veći od izvoza. Iako je Srbija tradicionalno uzgajivač stoke, ipak je i veliki uvoznik svežeg mesa. U mnogim zemljama koje su izvoznici svežeg mesa, farme su orijentisane da životinje hrane antibioticima i hormonima da brže rastu, jer im to donosi veći profit.

Motiva za uvoz ima mnogo, ali glavni je novac. Uvoz iz zemalja gde je proizvodnja mesa visoko subvencionisana, što omogućava proizvođačima da je izvoze u Srbiju po nižim cenama, kao i različita regulativa su samo od nekih.

U Evropskoj uniji upotreba zamrznutog mesa je ograničena na samo šest meseci od momenta zamrzavanja, dok u Srbiji taj limit iznosi godinu dana. Ova situacija dozvoljava prerađivačima mesa da kupuju po veoma niskim cenama zamrznuto meso iz EU, koje se inače u EU ne sme više koristiti.

Takvo meso svakako više nema hranljivu vrednost, ukus i kvalitet u poređenju sa mesom koje je bilo zamrznuto kraći period vremena, a o poređenju sa svežim mesom sa domaćih farmi nema ni govora.

Kada su u pitanju domaće farme, situacija je ipak potpuno drugačija, jer sve nadležne institucije prate tok mesa „od njive do trpeze“, što garantuje kvalitet mesa.

Uspešna realizacija kontrole kvaliteta podrazumeva:

  • 100% uzgajano na najvećim domaćim farmama sa dugom tradicijom
  • 100% hranjeno isključivo hranom iz naših fabrika stočne hrane
  • 100% kontrolisan celokupni proces
  • Nema dubokog zamrzavanja i meso može da stigne za 48 sati “od farme do sarme”

Ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, nedavno je potvrdio za RTS da Vlada radi na donošenju posebnog pravilnika za obeležavanje srpskog mesa u svakoj prodavnici. Ako ima sveže meso, moraće da stoji srpska zastavica da je proizvedeno od hrane iz Srbije.

Građani nikako ne mogu biti sigurni da li je neko meso prošlo kontrolu i zato im savetujem da kupuju domaće sveže meso u domaćim kasapnicama. Inspektori ne mogu da kontrolišu sva mesta u prometu u zemlji, već samo pojedinačne pošiljke do nekoliko stotina kilograma mesa. Zato sistem mora da kontroliše uska mesta, pre svega mesto proizvodnje na farmi, ističe Slobodan Stanojević iz naučnog instituta za veterinarstvo Srbije za Kurir.

Kako se kontroliše kvalitet mesa – primer kompanije Mercator-S

Što se tiče same kontrole kvaliteta mesa u sistemu Mercator-S ona je na najvišem nivou. Mercator-S ima svoj sektor kontrole kvaliteta koji broji više od dvadeset veterinara i tehnologa koji kontrolišu kvalitet mesa na samom ulazu u distributivni centar, takođe kontrolišu kvalitet i bezbednost prodaje mesa u samim maloprodajnim objektima i kontrolišu proizvodnju mesa kod dobavljača, putem redovnih i nenajavljenih kontrola.

Najveći dobavljač svinjskog mesa nam je Carnex, koji ima jednu od najvećih farmi u Srbiji, junetinu nabavljamo iz Kolubarskog kraja, gde je najveći kvalitet i tradicija u uzgajanju junadi i junećeg mesa, jagnjetina je poreklom sa planina u okolini Valjeva, konkretno Divčibare, Povlen i Maljen, navodi Aleksandar Đokić, direktor sektora svežeg mesa u kompaniji Mercator-S.

Na odeljenjima mesa u IDEA, Roda I Mercator prodavnicama širom Srbije meso je 100% domaće.

Mercator-S - domaće sveže meso

Mercator-S – domaće sveže meso

„Samo za domaće meso pouzdano možemo da tvrdimo da je sveže, kontrolisano i kvalitetno, zato što je 100% uzgajano na najvećim domaćim farmama sa dugom tradicijom, zato što je 100% hranjeno isključivo hranom iz naših fabrika stočne hrane, zato što je 100% kontrolisan celokupni proces, od uzgoja do prevoza, zato što nema zamrzavanja, pa meso može za najviše 48 sati da stigne od farme do, na primer, sarme. Zato je važno da sveže meso bude 100% domaće.“, navode iz kompanije Mercator-S.

Najprodavaniji mesni artikli u IDEA, Roda i Mercator prodavnicama

Najprodavaniji mesni artikli u IDEA, Roda i Mercator prodavnicama su svinjski but, sirova slanina, ćevap/pljeskavica, juneći but, pileći file. Koliki je volumen ovih artikala najbolje govori da je svinjski but u sistemu drugi artikal po prodaji (preko 900 mln prometa i 2.005 t). Takođe, u top 20 artikala u celom sistemu se nalaze i slanina na 10. mestu (442 mln i 1.203 t), ćevapi/pljeskavica na 13. mestu (419 mln i 1.052 t).

Najprodavanija vrsta mesa je svinjetina koja čini oko 40% ukupne prodaje mesa u Mercatoru, mesni specijaliteti 34%, dok je živina zajedno sa pakovanom živinom na trećem mestu sa ukupno 19% ukupne prodaje.

„Svinjsko meso je najtraženije i ono učestvuje 40% u ukupnom prometu mesa, ali je sve veća potražnja i za specijalnim vrstama mesa, kao što su specijaliteti ili organsko meso. Mi smo, na primer, jedini trgovinski lanac u Srbiji koji u ponudi ima organsko meso, konkretno junetinu, piletinu, jagnjetinu i ribu, i kupci su sve više zainteresovani za te proizvode.

Pored toga, jedini na tržištu imamo neka specifična premium mesa kao što su dry-age meso angusa, meso mangulice, mesne specijalitete od divljači, tatar biftek od mesare Morava, pa su i takvi specijaliteti u poslednje vreme sve traženiji“- izjavio je Aleksandar Đokić.

Navike kupaca u kupovini svežeg mesa

Istraživanja tržišta pokazuju da kupci preferiraju da kupuju sveže meso u manjim količinama, više puta nedeljno, kako bi se očuvala svežina i sprečilo nepotrebno zamrzavanje mesa. Ipak, deo kupaca obavlja kupovinu par puta mesečno i tada kupuju veće količine mesa, koje se zamrzava dok nije potrebno za upotrebu. Tada uglavnom odlaze u veće radnje koje imaju širi asortiman.

Sveže meso se uglavnom kupuje u prepodnevnim satima, jer je tada sveže meso tek izloženo u frižidere, mada se kupovina neretko obavlja i u popodnevnim satima nakon posla.

Da, navike kupovine su nam veoma različite, ali svima je cilj isti. Svi želimo da verujemo da je meso koje kupujemo proverenog i sigurnog kvaliteta, da potiče od zdrave životinje koja se kvalitetno hranila, kao i u fer odnos proizvođača, dobavljača i uzajivača prema životinjama, kao i prema krajnjem konzumentu.

Podelite:

Ostavite odgovor