Korona šoping – brašno, šećer i sapun

0

Kako bi razumeli promene u navikama kupaca kojima svedočimo prethodnih nedelja, GfK Panel domaćinstava je analizirao preko 32 miliona kupovina obavljenih u periodu od 24. februara do 15. marta 2020. godine i uporedio ih sa istim periodom u 2019. godini.

Tokom tri posmatrane nedelje, domaćinstva u Srbiji ukupno su potrošila 2 milijarde dinara više na hranu, piće, ličnu negu i kućnu hemiju u odnosu na isti period prethodne godine. Kada pogledamo gde su to kupci najviše kupovali, najveći dobitnici su hipermarketi, diskontni lanci i supermarketi. Čak i online kupovine, koje nisu još toliko zastupljene na našem tržištu, , beleže veliki rast, uz vrednost korpe znatno veću od proseka na nivou total tržišta.

Tradicionalni kanali kupovine kao što su male lokalne radnje i pijace nisu zabeležile značajniji porast tako da je njihovo tržišno učešće u posmatranom periodu opalo.

Vodeći trgovinski lanci u Srbiji povećali su svoja tržišna učešća u ove 3 nedelje, uz rast potrošnje domaćinstava od 20%. Pritom, trgovačke marke su zabeležile veću stopu rasta nego brendirani proizvodi.

U uobičajenim društvenim okolnostima, kada kupujemo zalihe u našim korpama se nalazi povećan udeo artikala na promociji. Međutim u „korona kupovinama“ učešće artikala kupljenih na promociji se umanjilo.

Mlađa domaćinstva (starost glave domaćinstva do 34 godine) nisu pribegavala kupovinama zaliha ni približno onoliko koliko su to činila starija domaćinstva (gde je starost glave domaćinstva 55 ili više godina). Takođe, kupci niže kupovne moći su bili skloniji pravljenju zaliha od domaćinstava sa većom kupovnom moći.

Postoje i značajne regionalne razlike. Kupci iz Beograda i Vojvodine su nešto više trošili na zalihe, nego domaćinstva u Istočnoj i Južnoj Srbiji.

Tokom prethodne nedelje pitali smo domaćinstva u kojoj meri su zabrinuti zbog epidemije korona virusa. 26% domaćinstava se izjasnilo kao veoma zabrinuto i kod njih je izraženiji rast potrošnje odnosno pravljenje zaliha nego što je to kod domaćinstava koja su manje zabrinuta zbog aktuelne situacije.

Najveći rast zabeležen je u grupi neprehrambenih proizvoda (proizvodi za ličnu negu i higijenu i proizvodi za čišćenje u domaćinstvu), dok sa druge strane potrošnja domaćinstava na pića pokazuje trend opadanja u analiziranom periodu. Toaletni sapun je postao jedan od najtraženijih proizvoda u Srbiji, odmah iza šećera i brašna.

Posmatrano po pojedinačnim kategorijama robe široke potrošnje, i uzevši u obzir 50 kategorija koje generišu najveću vrednost u potrošnji domaćinstava, ubedljivo najveći rast (preko 70%) beleže brašno, šećer i toaletni sapuni, dok lista top 10 kategorija sa najvećim vrednosnim rastom izgleda ovako:

    1. Brašno
    2. Šećer
    3. Toaletni sapuni
    4. Smrznuto povrće
    5. Konzervirana tuna
    6. Jaja
    7. Toaletni papir
    8. Testenine
    9. Smrznuto pecivo
    10. Jestivo ulje



Podelite.

O autoru

Komentarišite